Prvi put sam posetila Gamzigrad u vreme dok sam studirala turizam, a sada sam upravo stigla iz ponovne posete tog istorijskog spomenika.
Najpre, odusevljena sam vodicem, koji nam je veoma lepo ali i strucno objasnio sve ono sto mnogi od nas nisu znali. Prakticno jedan cas istorije, sa detaljima koje nikada nisam imala prilike da cujem.
Izmedju ostalog objasnjeno nam je i zbog cega su podni mozaici prekriveni peskom. Naravno da mi je zao sto ih sada nisam videla ali ipak je mnogo bitnije da oni ostanu sacuvani do nekog vremena kada ce se naci sredstva da se konzerviraju.
Nadam se da ce to biti uskoro i da cu imati prilike da ih vidim.
Preporucila bih svakome da ode i uziva u jednom casu istorije, kao i u ostacima tog prelepog grada.

Upravo sam se vratila iz posete Feliks Romulijani. Ovo je cetvrti put da idem da je vidim za poslednjih petnaest godina. Stvari se pomeraju na bolje, ali veoma sporo. Neke su i losije,istina ne u smislu da je nesto razoreno, ali ne mogu da se vide podovi koje sam pre petnaest godina videla. Veoma mi je milo da je odvojeno milion i po evra za vizitorski centar (ovo je neka nova rec u srpskom jeziku), ne mogu ni da pretpostavim sta je to, ali se toplo nadam da to podrazumeva bolji prilaz ovom muzeju na otvorenom.

Imam utisak da se i ovde jasno vidi nas autizam (medicinski temin, nedovoljno adekvatno prevodiv na srpski) da veci broj ljudi nije angazovan na ovom projektu. Toliko ima besposlenih koji bi se mogli platiti od tih milion i po evra da makar lepo ociste okolinu.